Piše: Neven Banfić
S obzirom na dobru prognozu, toga sam se dana odlučio baciti mali parangal od 30 udica za orade.
Udice su bile Mustad broj 11, osnova parangala najlon 0,90 milimetara, a prame od fluorokarbona od 0,50 milimetara.
Kao ješku koristio sam sipe koje sam ulovio još prošle godine i zamrznuo.
Tako sam u sumrak, oko 20 sati, položio parangal u uvali Girenica, na dubini od 6 do 10 metara.
Nakon toga sam se svojim gliserom Jeanneau Leader 625 usidrio i odlučio prespavati u kabini.
Probudio sam se u svitanje te oko 5:30 krenuo s dizanjem parangala.
Budući da je bila sredina kolovoza nisam imao pretjerano velika očekivanja, ali sam se ipak nadao makar pristojnom ulovu za popuniti gradele.
Već sam na početku osjetio trzaje i znao da je nešto na udicama.
Prva izvučena riba bila je orada ili barem njezin dio.
Od tijela je ostala samo glava, a po ugrizima sam shvatio da je krivac morski pas.
Nedugo zatim, doista sam ugledao i njegovu siluetu.
Odgrizao je trbuh orade, ali je usput zahvatio i udicu te se tako zakačio za usnu.
Polako sam ga doveo do broda, rukom primio za rep i ubacio u plovilo.
Malo sam ‘porazgovarao’ s njim, oslobodio ga udice i pustio natrag u more.
Nastavio sam dizati parangal i ponovno osjetio trzaje. Na moje iznenađenje, i drugi pas je bio na prami.
Međutim, naglo je zaplivao i prama je pukla, pa je otplivao s udicom u ustima.
Dizao sam dalje ostatak parangala kad se dogodilo i treće iznenađenje.
Još jedan pas, ovaj put bez da ga je zahvatila udica, progutao je cijelu oradu tako da joj je samo rep virio iz usta.
I njega sam polako doveo do broda, uhvatio za rep i prebacio u plovilo.
Iako je moj ulov orada u konačnici bio poprilično devastiran, to je bilo jako zabavno jutro i za mene baš lijepa uspomena s mora, još jedna ribička priča koja će se dugo pamtiti.
