Piše: Ante GAŠPAR
Ima dana kad jednostavno riba ne radi i koliko god se trudiš ne možeš ništa uloviti, a onda samo preostaje upornost. I baš tako mi se odigralo i ovog puta.
Sat mi pokazuje 77 urona od čega je barem bar 50 čeka i sve to bez ribe.
A ne samo da nisam ulovio, nego u tom vremenu nije bilo ni ništa za vidjeti.
I tako malo po malo gubim svaku nadu za neki ulov pa se polako spreman završiti ribolov.
Ipak odlučujem u povratku pogledati jedne grote na nekih 13 metara koje drže fratre u nadi da izađe koji zubonja.
Zaranjam pokraj kamena ispod kojeg se inače skrivaju fratrići, ali vidim da ih nema.
Zavirim ispod i ugledam ugora kako odmara. Super!
Ne diram ga odmah nego se pripremim za njega i u drugom uronu ga pogađam iznad oka.
Očekujem divljanje, ali za čudo ostaje nepokretan. Pogodak je savršen.
Izvlačim ga i vidim da nije ogroman, ali ništa manje spomena vrijedan.
Vaga pokazuje ravnih 10 kilograma, neočišćen.
I tako se opet upornost i malo sreće pokazalo kao dobitna kombinacija.
Zahvaljujem moru na još jednom poklonu i na tome šta ne idem prazan kući.
A u povratku kući stajem na piće kod prijatelja i poklanjam mu ugora tako da mi je i to još jedna radost.
Potpuno zadovoljan idem kući i veselim se sljedećem odlasku na more i njegovom novom poklonu.
