Piše: Sergej ORAHOVAC
Iako mi nije bilo baš u planu to jutro ići na more, ponajviše zbog bure koja je bila u najavi, ipak sam pošao i to ni manje ni više nego kajakom.
Na lokaciju stižem brzo jer nije tako daleko od kuće.
Spuštam kajak oblačim se i pravac na moju omiljenu poziciju.
Pravim nekoliko zarona, ali to jutro nema ni ‘R’ od ribe , narodno rečeno ‘kao u bunaru’. Odlučujem se za dizanje sidra i lagani povratak nazad.
A na povratku, ne tako daleko, uočavam druga, pa mu se odlučim pridružiti.
I taman što sam stigao do njega, on se odlučuje za drugu lokaciju i polako odlazi.
Svejedno ja bacam sidro pa pravim prvi, a zatim i drugi zaron na nekih 9 metara dubine.
I u tom drugom zaronu nakon kraćeg vremena sa svoje desne strane uočavam dva poveća gofa koji mi se približavaju velikom brzinom pri čemu mi prvi prilazi jako blizu.
Ispred mene se okreće po boku i u tom trenutku bez oklijevanja ispaljujem kiruški precizan hitac od kojeg ostaje na mjestu ugašen.
Iako mi je sezona gofa jako lose počela, zbog gubitka do tog trenutka dva prekrasna primjerka, ipak sam uspio da i ovog stavim na spisak.
Dakle, još jednog u nizu težak ravno 20 kilograma.
