Iz Paga nam se javio Đani Šarin, podvodni ribolovac koji očito ne zna loviti male ribe. Naravno, i ovoga je puta nastrijelio pravog kapitalca kojeg bi svaki ribolovac poželio dobiti na svom priboru.
Evo što nam je Đani ispričao o tom svom doživljaju:
– Već sam jako dugo u podvodnom ribolovu ali mi je poseban gušt lov na brancine Bilo je i većih kapitalca od ovog, ali svaki veći od 5 kilograma mi je poseban gušt.
Evo, u ovoj godini sam već nekoliko puta bio u moru, polako riba dolazi u kraj.
Znam za jednu meni jako dobru poziciju za koju znam da će na nju prije ili kasnije doći pokoji veći brancin i to sam pratio desetak dana – priča nam Đani.
– To jutro sam već u 6 sati bio u moru. Par dana prije sam vidio nekoliko lijepih komada pa pošto to jutro nisam radio i imao sam slobodni dan, otišao sam okušati sreću.
More je bilo pomalo mutno, taman onako kako mi paše negdje između noći i svitanja.
To mi je najbolji dio dana za lov.
Zaronim na par metara i uhvatim se za jedan kamen s obzirom da je tu jači kurenat.
Nigdje ni ribice.
Nekoliko puta udaram kundakom po kamenu.
Odjednom, ispred mene iz mutnog dolaze dva manja.
Opalim onako, niti ciljajući i pogodim jednog koji je sa iglom lagao na dno ne trzajući se previše.
Roba blizu dva kila tako da sam već bio zadovoljan i s tim ulovom – nastavlja Đani svoju priču.
– Ali znam po instinktu da je i barem jedan veliki negdje blizu. Ostao sam uporan, promijenio nekoliko pozicija pa opet zaranjam i čekam.
I opet iz mutnog dolaze tri sjene od kojih je jedna jako velika.
Odmah sam znao da je to taj kojeg gledam već par dana.
Dođe mi jedan na domet na metar, a u njemu cca 3 kilograma.
Njega propustim u nadi da će mi se onaj pravi približiti dovoljno blizu da opalim.
I već kad mi polako ponestajalo daha, bočno na dva metra mi dolazi ovaj kapitalac.
Okrenem pušku i opalim onako, kaubojski, više napamet jer je već išao u mutno.
Već sam pomislio kako sam ga fulao.
Dizao sam se naglo ka površini da uzmem zraka kad se mulinel počeo odmotavati.
Zaranjam polako po špagu prema njemu jer nisam ni vidio di sam ga pogodio pa sam samo mislio o tome da mi se ne otkači.
I nakon desetak metara polako ga nazirem.
Legao je na dno i vidim da ga je igla dobro zakačila.
Uhvatim ga kroz škrge i pun sriće ga vučem prema kraju.
A to se sve odigralo u pola sata od kad sam poša u more.
Izlazim vani i s njime pravac doma. Vaga je pokazala 8,56 kilograma.
Idealna težina da ispuni moje gradele – ispričao nam je Đani Šarin.
