Piše: Dalibor MANDIĆ
Došli smo oko 9 sati ujutro i usidrili se u blizini Omišlja prvo na 40 metara dubine.
S obzirom se nije dešavalo apsolutno ništa, osim što smo dobili lijepu boju u licu, presidrili smo se na nešto pliću poziciju na nekih tridesetak metara dubine.
A pošto se poveći dupin vrtio na stotinjak metara od nas, ni na toj poziciji nije baš neka akcija bila ali smo unatoč svemu par kilograma vrlo opreznih plavica ipak uspjeli nadmudriti.
Kako su od sredine mora do dna radile bobe i modraci, plavice smo lovili puno pliće.
U jednom trenutku spuštam sistem na tih 15 do 20 metara dubine, zatvaram rolu, lagano zadignem štap i shvatim da sam ribi doslovno u sama usta servirao ješku.
Borbe nikakve nije bilo, ali njena težina i ogromna otvorena usta stvarali su popriličan otpor pa je laganim priborom izvlačenje išlo jako sporo.
Kolega, sak, paluba i neopisiva radost!
Njegovo veličanstvo šampijer.
Moj prvi!!!
Da stvar bude još zanimljivija, sat vremena prije smo pokušavali dogovorit kupnju baš malo većeg šampijera jer takvog još nisam upoznao na tanjuru.
Inače, štap je bio Casted Bolentino, osnova multicolor upredenica, predvez fluorocarbon promjera 0,28 milimetara, prame fluorocarbon promjera 0,26 milimetara, a udice veličine 1.
Premda imam pokoju godinu iskustva u ribolovu na moru, ovaj ulov pripisujem isključivo pukoj sreći.
I da, za sve koje zanima, šampjer je bio težak 2,1 kilogram.
